О књизи: година / Они који верују да богови још увек постоје не сумњају да је неко створио наш постојећи свет. Неко љубазан, пун љубави и праштања, спреман да разуме и опрости... или се љути на глупе људе, шаљући на њих катаклизме и катастрофе да их натера да напусте своју ситничавост и похлепу. А ако не успе... Ако не можете да сложите слагалицу, сви почињу изнова. Тешко да ово можете да урадите са целим светом... можете са сликом, са делом, са песмом или скулптуром - ако вам се не свиђа ваша креација, онда је разбијте! Али цео свет, где живи толика створења, углавном вољена и драга, али тако глупа, окрутна... која убијају, силују, пљачкају, уништавају... али воле, жртвују, стварају и стварају, чувају своје чудо до последњег ... Да ли Творац има такво право, занимљиво је питање. Исто као и реченица "Иди једи месец." Не знам да ли постоји тачан одговор на ово питање. Ко је дао ово право? Ко га је узео? Можда свет уопште није тако лош, иако није савршен. Али да бисте ово разумели, морате живети више од једног живота. Па чак ни хиљаду. Прођите кроз све животне ситуације, будите на страни и зла и добра, као обична особа или као моћни мађионичар. Научите све аспекте живота и тек онда поставите ово питање: да ли је овај неправедан, али ипак леп свет достојан да и даље постоји?...И вечност се ближи крају. У виду туђих душа и туђих тела, живећи за сваког понаособ, скупљајући мало по мало непроцењиво искуство - долази време да се одлучи. На овај избор може утицати било шта - од успутно изговорене речи до рата великих размера „за добро“. Од нежног погледа, топлих руку, оштрице сечива притиснуто уз грло, од зрна отрова на врху језика. Али дошло је време да бирамо. И нема сумње да ће избор бити направљен. Али само један Створитељ зна који…